Dan kada se zdravstveni sistem oglušio o čoveka koji je zatražio pomoć.
»Oprostite što smetam, ne mogu disati.« Ko bi rekao da će sav apsurd stati u jednu rečenicu.
Koliko vredi ljudski život, kakve sisteme smo stvorili i čemu težimo?
Tim povodom prošle godine objavila sam ovaj tekst.
*****
O preminulom splitskom novinaru Matijaniću kao čoveku pisaće oni koju su ga doista lično poznavali.
O njegovom britkom i beskompromisnom peru, a samo takvo i ima smisla u tom esnafu, pisaćemo svi koji smo ga čitali.
Zapravo, sve je napisano. Neki tekstovi kompleksni, neki krajnje svedeni, u sridu.
Ovo nije nekrolog Matijaniću.
Ovo je nekrolog našim posrnulim državama.
Njihovoj, našoj, kojoj god. Svejedno je.
Fekalije su se izlile na svim kotama trusnog balkanskog tla.
Ovo su narodi koji u dijalogu u 21. veku barataju noževima, kamama, kamenjem, motornim testerama.
Ovo su narodi bez srčane radnje za sadašnjost, bez vizije za budućnost, uronjeni samodopadljivo u prošlost kao jedinu vremensku odrednicu u kojoj žele da žive.
Ovo su narodi koji post mortem na internetu razapinju, čereče i osuđuju.
Ovo su narodi kojima je miliji crkveni kalendar od Mendeljejevog periodnog sistema i tablice množenja.
Ovo su narodi koji brane nacionalno čak i kada je laž, kriminal, zločin i prevara.
Ovo su narodi koji žive po onoj da ni ljubav, ni prijateljstvo, ni sreća ne mogu ujediniti ljude koliko može mržnja.
Ovo su narodi koji su se krvavo izborili za partokratije u kojima žive. Partija, gospodarica života i smrti.
Ovo su narodi koji hrane oportune, potkapacitirane na pozicijama moći, koji u konačnici odlučuju o sudbini običnog čoveka.
Ovo su narodi koji se klanjanju, kleče, poginju, a čovek se civilizacijski odavno uspravio.
Ovo su narodi u kojima je intelektualna elita apstraktna imenica.
Ovo su narodi koje vode muškarci u haljinama koji »ne znaju ništa ni o životu, a kamoli o smrti«.
Ovo su narodi koji pravo na priziv savjesti traže baš tamo gde je savest odavno usmrćena.
Ovo su narodi kojima je vazda kriv vozač ili magacioner, ali ne i sistem koji snosi odgovornost.
Ovo su narodi pomerenog fokusa.
Ovo su narodi sa prezupčenjem u genetskom kodu.
Ovo su narodi sa primordijalnim pećinskim porivima divljaka.
Ovo su narodi kao jedna velika kronika palanačkog groblja.
I konačno, ovo su narodi koji uporno traže razlike kao u onim igrarijama u nekom zabavnom dodatku.
Pronađi razliku.
Čik ako možeš.
Ne, ovo nije nekrolog novinaru Vladimiru Matijaniću.
Ovo je nekrolog nama.
Usnulim narodima koje pokreće samo smrt.
»Loše države gaje prezir prema životu.« (Predrag Lucić)
I taj prezir se odlično zapatio u ovim našim državama. Raste kao lud. Bez zalivanja.
Teško nama s nama. A i svetu oko nas.
Dijagnoza: terminalno, sine spe.