Banke su oduvek bile nužno zlo. Uostalom, pape su, a taj detalj sam videla u Avinjonu, držale novac ispod jastuka, što je sigurno, sigurno je. Danas su banke zaglavljene, sveopšti kolaps. Sve brža tehnologija i sve sporija usluga; sve manje kontakta i sve više online peripetija. Redovno se čovek naoruža strpljenjem da preživi dezorganizaciju /koja dolazi s vrha, ne od službenika, oni su u zastrašujuće podređenoj poziciji/, da istrpi baku koja zvoca, spadalo koje neprestano komentariše misleći da je duhovit, dedu koji pripoveda o tome kako je bilo u njegovo vreme pre sto godina, agresivnu majku koja uleti kao tornado gde je ovde šef, pustite me odmah, ja imam deeete, a dete joj student, malo niži od Kukoča, a najgori su ovi kao ja što sve moraju da čuju i koji dociraju.
I to je ono vreme kada je ‘red isti i za platni i za fizička lica’.
Dakle, sorentinovski rakurs.
Jedan na platnom doneo kofer pun sitnih para. Mašina broji ravno sat i po vremena. Razmišljam čime se bavi, možda autići na žeton. A možda nekom ministru tetka iz Kanade poslala, pa nije imala krupno.
Ispred mene dama s telefonom. Zvaćemo je DST. Ćaska s kumom.
Na glavi su mi naočare za sunce, a na vrhu nosa cvike za čitanje. Gledam je, ne prestaje. Mada postoji natpis da je telefoniranje zabranjeno. Obezbeđenje ne reaguje, sedi u uglu, jako crven u licu, omamljen od vrućine i drema kao zaštićena vrsta. E, što mrzim tu građansku neposlušnost na Balkanu, pa to ti je. Jedino mi je okej kada ja to činim, dakle – dosledno balkanski.
69 – veli DST sagovornici. Mislim se ja, ovi nemaju ni 9 kad dođeš na red, a kamoli 69. Fenomen banaka da nemaju da ti isplate rođeni novac, ni kada je sitniš u pitanju. Ti si probala 69? – nastavlja DST.
Hm, naćulim ja uši, ali kumu joj ne čujem s druge strane, baš je nabila slušalicu na uho. Ja to nikada s mužem ne radim, a u braku smo 30 godina – poverava joj DST.
I okrene se naglo ka meni.
Možda misli sa ovim cvikama na nosu i strogim pogledom, onako profesorski, da ništa ne kapiram. A ja itekako kužim. 69 je oduvek bilo kodno ime kada se kod nas sprema prevrat na vlasti, nisam naivna i zelena u svojoj šestoj deceniji.
Međutim, taman kad sam pomislila da sam provalila šifru, DST dodaje – I nekako sam slobodnija s njim nego s rođenim mužem. I opet se naglo okrene.
Ja pogled kroz prozor, digla glavu kô Peko Dapčević na belom konju nakon oslobođenja, al’ mislim se ovo je sad već zaplet. Ovo se kroz istoriju dešavalo kada je opozicija obećavala da ćemo postati ekonomski tigar, to su te šifre. Možda treba prijaviti, svako ćutanje je saučesništvo u zločinu.
DST dođe na red, a ja shvatim da je platni prebačen na drugi šalter i da sam odavno propustila svoj broj.
Krenem da ispravim krivu Drinu, kad evo je baba pita – A šta bi ti sada? Šta si slušala sve ovo vreme dok su prozivali?
Mislim se – Zini, baba, da ti kažem. Prevrat je u pitanju.