Bila je lepa.
I lijepa.
I lipa.
Ne znam za ljude, narode, narodnosti, bila sam suviše mala da bih se u to razumela, a oni koji su znali učinili su sve da se više ništa ne zna.
Ali zemlja je bila raskošna, od Vardara pa do Triglava. Bogata.
I u porodici imamo svega, samo nam makedonski gen fali da pokrijemo sve koordinate. Svi smo ispomerani, izmešteni, pomešani, možda večno zarobljeni u pokušaju vraćanja na početak.
Često se vozimo nekadašnjom zemljom, što iz poslovnih, što privatnih, familijarnih razloga. Zanimljiva su ta putovanja sa distance od par decenija, neobična senzacija. Dodir sećanja i sadašnjosti nalik je na varnicu. Sećanja su sklona distorziji, organizam grčevito brani svoje pravo na prošlost.
Kroz prozor automobila promiče Ilidža. Hotel se zove Holivud. Blješte slova na vrhu kô u pravom, pravcatom Holivudu, spoj nespojivog, a Bosna to u svom krvotoku oduvek i jeste. Nijedna zemlja na planeti ne može da te razgali i razboli, uznese i zdrobi, nasmeje i raskrvari u istom trenu kao Bosna. Bliska, emotivna, a katkad i beznadno bolna nalik na reči Zije Dizdarevića:
Sjećam se: polazio sam »na škole«. Mati je grcala ispraćajući me:
– Pripazi, sinko, grad je dušmanin. Ne idi sredinom dade, satraće te štogod, ama nemoj ni plaho uz kraj – da te, boj se, ne udari nešta s krova, vego hajde ‘nako, ‘nako…
Dalje nije znala. Ili nije mogla?
A onda su nam pristigle moderne metode koje vode do znanja zvane NLP.
Jedno takvo predavanje održava se u hotelu Holivud na Ilidži gde smo se slučajno zatekli. Krupnim slovima ispisano: Alatima do trajnog uspjeha. Iscrtavaju se crnim flomasterom dijagrami na beloj tabli, projektori prikazuju šeme i sve deluje kao da precizno i programirano vode ka sreći. Na kraju predavanja organizator pita da li neko ima nešto da kaže na temu sreće. Ustaje Zehra.
– Ja se ujutro ranije probudim i razvijem jufke. Dok se muž obrije i spremi za posô, pita već gotova. Srećan Fadil, a srećna i ja.
Da li dalje možemo? I da li znamo?
Jazuk je ne sići sa visokog registra NLP planine i napipati prapočetak, vratiti se korenima.
Zehra zna.
Da ste mi zdravo i srećno naredne godine.
A koja je naša definicija sreće, nebitno je sve dok organski, bez programiranja, unutarnjim jezikom pitkog leksičkog koda umemo da je prepoznamo i osećamo kao svoju.