Bolujem od retke bolesti: svetlo u samoposluzi. Vrti mi se i muka mi je. I to je krenulo od trudnoće 1999. Tad sam redovno uzimala kesu kod voća i povrća ako zagusti, jer ne mogu da dobacim do izlaza.
Za razliku od mene, on obožava; pomno ispita stanje na tržištu, rast cena, nove proizvode, posebne ponude. Poslednji put sve moje je omašio, te mu objasnih da jedna reč na proizvodu bitno menja značenje, samim tim i artikal.
Pre neki dan vratio se iz nabavke, kupio svoje, za mene ništa.
– A gde su moje stvari?
– Uočio sam neke semantičke nejasnoće, pa sam odustao, nisam hteo da rizikujem da mi ponovo pojašnjavaš kako pridev bliže određuje imenicu, čak je ponekad i menja, i kako nijansa nekada generiše drastičnu razliku, a u kineskom, kako si mi naznačila, klasični pridevi ni ne postoje već su, ono što u prevodu dobijemo kao pridev, glagoli stanja. Možda se u kineskoj radnji bolje snađem.
*
Ima li još neko ovu falingu il’ sve moram ja?