Oduvek su me žuljali nametnuti društveni uzusi, datumi koji su zacrtani i kao takvi podrazumevaju proslavu, osmehe i ostale formalnosti, čak i ako organizam to ne oseća kao potrebu. I kao dete osećala sam grč u stomaku i potpunu neuklopljenost. Duvaj svećice, zahvali se za poklon, osmehni se, ptičica, a sve pod velom normalnosti.
Pred jednim takvim nadolazećim datumom moja porodica me iznenadila umešnim znakom pažnje. Znajući za moju gušobolju pred beskorisnim poklonima darovali su mi učešće na jednom zanimljivom predavanju. Jedino me brinulo da li ću par dana po osam sati, koliko je trajalo, imati fokus. Zavladala je sveopšta disperzija pažnje u okeanu informacija kojima smo izloženi. Čovek gubi kapacitet da se nečemu posveti časno, dubinski. I ono najgore, u tom obilju informacija ostajemo na površini. Davimo se u informacijama, a žedni smo znanja. Dž. Nezbit.
Ne pamtim već dugo da mi je vreme brže prošlo i da me je nešto tako uvuklo i zainteresovalo. Dobar predavač je ključ. Jedno je posedovati znanje, a drugo je umeti preneti ga. Sećam se svog čuvenog profesora na studijama, veliki poznavalac, ali slab predavač. Artikulisana verbalizacija misli je posebna veština i tačka razdvajanja dobrog i lošeg predavača.
Najčešće upotrebljeni termin na predavanju bio je: način razmišljanja.
Shodno tome ne znam, iskreno, kako svet uopšte ide dalje sa ovakvim obrazovnim sistemom koji je potpuno udaljen od života, zatrpan beskorisnim silabusom u okviru kojeg deca kao papagaji reprodukuju, a rezoni, logika i kritičko promišljanje ostaju na marginama i to ima svoje recidive. Nas niko, kroz celokupni obrazovni sistem, ne uči kako da razmišljamo. Postoje jasno definisani alati kojima mnogi čvorovi mogu biti razvezani.
A mi odrasli, odgovorni za svet koji smo kreirali, komuniciramo na konto ličnih interpretacija, vrlo retko na osnovu argumenata i činjenica. Dve osobe u dijalogu koje barataju ličnim interpretacijama su nalik na veslanje uzvodno.
Oko nas je jako malo sadržaja, a previše forme i besmislica. Samo čudnije od toga je da se žalimo i očekujemo od drugih da nam sadržaj obezbede. Budi promena koju želiš u svetu. Ni na internetu, kao ni u reali, sadržaj se ne nudi sam na tacni, do njega se dolazi, s namerom, filtriranjem i cenzurisanjem podražaja koji do nas dolaze, eliminisanjem beskorisnih obrazaca.
Jedan od beskorisnijih je dopadanje-nedopadanje na koje potrošismo silne resurse na prazno. Svaki čovek poseduje svoju mrežu neurona, to je ono što ga čini bićem kakvo jeste. Kada nam se neko dopadne na prvu, to znači da nam se mreže neurona poklapaju, odnosno da krajnje narcisoidno onog ko je nama sličan prepoznajemo kao nekog ko nam prija, zato što, zaboga, mi smo sebi divni, pa je vrlo logično da je i ta osoba divna. Međutim, problem nastaje kada nekog doživljavamo kao antipatičnog, jednostavno zato što njegova mreža neurona nije slična našoj. Suština nije menjati ni sebe, ni drugog, već kreirati odnos koji nas lično lišava negativne emocije, jer loš osećaj sledstveno generiše loše ponašanje. U konačnici, pritisak za organizam. I zapravo poznavanjem procesa i načina razmišljanja, te već pomenutog filtriranja i cenzurisanja senzacija lagodno se stvara pravi odnos. Šta znači pravi odnos? Onaj koji nas ne opterećuje iako su nam mreže različite. Vešto upodobljavanje i osećaj lakoće.
Mogla bih biti večiti student. Proces učenja je jedini pravi sadržaj koji sebi možemo obezbediti i ujedno provera stanja sinapsi.
Utopijska verzija sveta ionako podrazumeva da svako radi svoj posao najbolje što ume, time bi se odnos landara pišore i stručnjaka doveo u razuman odnos, u korist ovih drugih.
Valjda će doći vreme kada ćemo mentalnoj higijeni i ljudima čija je to struka dati prostor i pristup. Time će beskorisni obrasci kao što su izvrtanje, generalizacije, nesvesna uverenja i lične interpretacije bez osnova ustupiti mesto onim svesnim filterima: stavovi, vrednosti, kultura.
O lakoći dijaloga da ne govorimo.
O kvalitetnim sadržajima pogotovo.
Dok čekate da vam ih neko obezbedi, kršeći ruke i kriveći posrnuli svet, osvrnite se oko sebe. Ne gubite vreme. Sadržaj i lenjost nisu u sprezi.