Volite sebe.
Ljubav prema sebi direktna je posledica samopoštovanja. Sledstveno, čovek sa samopoštovanjem ne osuđuje, ne mrzi, ne razapinje, ne maše sekirom, ne breca se, ne urla, ne docira, ne psuje brutalno /fenomen u javnom prostoru i medijima nametnut od strane socijalnih marginalija kojima je to najveći verbalni domet i jedini modus vivendi/.
Ne potencirajmo isključivo negaciju, a da nemamo nijednu afirmaciju.
Ne fokusirajmo se na očekivanja od drugih, to je deseti krug pakla za koji ni Dante nije znao, usmerimo očekivanja na sebe. Očekivanja od drugih su lenja i indolentna supstitucija, jer je mnogo teško postaviti ciljeve sebi. Činimo ono za šta se zalažemo umesto samo da propagiramo. Ne posežimo i sami za modusima koje preziremo.
Pričajmo o sebi, lako je pričati o drugima, to je jedina prava hrabrost, o svojim vrlinama, a posebno falingama, ko želi od čitalaca u tome će pronaći dobitak za sebe; čovek je društveno biće, gradi se na projekcijama; da nije, društvene mreže se ne bi ni zapatile. Svako ko javnim priznanjem prezire društvenu mrežu, a uporno je na njoj, najveći je slabić. Zanosna je snaga u čoveku da donese odluku i realizuje je, bez ogorčenosti i puštanja toksina.
Sad će neko manje dobronameran ili, pak, manje udubljen i analitičan, reći – ovo je dociranje.
Nije. Samo delim sopstveno iskustvo do kojeg se dođe kada se sve prethodno prođe. I ne bojim se čoveka koji greši, bojim se onog koji ne uči i istu grešku ponavlja stoti put. Kada bi svako menjao pre svega sebe, planeta ne bi grcala u crnilu. Ni mi ovde ne možemo biti isti nakon dve decenije, ne bi bilo normalno. Uostalom, vrteti isto tolike godine, bez pomaka, bilo bi jalovo i regresivno, i za sebe, i za okruženje. Barem meni, moj um mora napred.
U konačnici, mladost koja je kod nas ustala, ovi Studenti, poseduju upravo to – samopoštovanje. Otuda i tolika ljubav koja isparava iz njih, a mi udišemo mesecima i pokušavamo da odredimo šta je tačno tu mirisnu notu dalo.
Zdravo da ste.
14. 02. 2025.