Današnji mediji su kao nikada u istoriji dali mogućnost ljudima sa mentalne, duhovne i intelektualne margine da dobiju svojih pet minuta prostora. Ne slave, samo prostora. Već za par dana ne sećamo im se imena, a to je upravo glavna odlika miševa u priči O miševima i ljudima. Konkurencija uglavnom levitira između kriminalaca, cajki ili, pak, nekog potkapacitiranog lika koji je zahvaljujući političkoj poziciji u prilici da o nečemu odlučuje. Te odluke na nivou bitnosti redovno se tiču – civilizacijske margine. I ceo tzv. region bivše nam zemlje igra na toj žici, tačno da organizujemo Olimpijadu bila bi mrtva trka.
Izvesni direktor komunalnog preduzeća opštine Vrsi u okolini Zadra, od svih problema za ovog jednog života i na ovoj planeti, kao da su agendu sinekure ukrali od nas, minucioznim promatranjem primetio je ćirilični ispis na jednoj grobnici. U biti, ništa tu nema čudno. Moja grobnica, moje legitimno pravo. Ali ne, čovek po imenu Kojić Zdenko naložio je da se kontaktiraju vlasnici grobnice koji žive u Holandiji i dao rok od petnaest dana da se ćirilični ispis ukloni, jer nije zvanično pismo zemlje u kojoj se grobnica nalazi.
Duboko verujem da mu je ovaj potez ujedno i najveći iskorak u karijeri, kao i najveći intelektualni domet za života.
Koliko znam nije tražio promenu vere davno preminulih i to me čudi. Kad je već toliko posvećen.
Oni koji nemaju ništa svoje uvek se pozivaju na nacionalno.
Setih se vica iz doba socijalizma koji je Bas izvukao iz rukava jednom prilikom kada je u kolumni želeo da odgovori nekom našem istoričaru, gle slučajnosti taj se preziva Ković, i koji ga je optužio za autošovinizam, koristeću tu čuvenu, nepostojeću floskulu iznedrenu da se opali po ljudima koji se ne libe da kritički promišljaju na konto svoje države, nacije, kulture, avlije, a duboko verujući da se u svoje ne sme dirnuti čak ni kada je loše. Zapravo, glup čovek ne shvata jedno: da se pre svega dira u svoje. I ta kolumna se zvala Kur moj Ković. Elem, prisetio se Bas izvesnog Mojsila Spasića koji je po vokaciji bio kurir. Dobio Mojsilo stan u zgradi gde su živeli neki silni doktori, inženjeri i profesori koji su skraćenice svojih titula imali na vratima. Pukne film Mojsilu, zašto i on ne bi imao titulu, te na pločici na kojoj mu je zafalilo prostora malo skrati ispis prateći strogo pravopisna pravila: Kur moj Spasić.
U konačnici, da l’ Kur moj Ković il’ Kur moj Kojić, isto mu ga dođe. Upamtićemo jedino Kur moj Spasića, ipak je on preteča.
Mala je ta pločica za ovoliku glupost, prostotu i maloumnost koju nijedno zdravo društvo ne bi smelo legitimno da podrži u naumu. Sve veliki pripadnici nacije svoje, zaogrnuti recidivima prošlosti.
Sa jedinim mogućim ishodom: zaboravljena budućnost.
Kur moj Budućnost.
Na Balkanu ni mrtav ne možeš biti.
Zapravo, na Balkanu tek mrtav ne možeš biti. O živima da ne govorimo.