Mesecima unazad pažljivo slušam Studente u emisijama. Osim što imaju neverovatan kapacitet artikulisane verbalizacije, izdvajanja suštine i poznavanja fakata, primećujem još jednu stvar: lepih su fizionomija. Ne u pukom fizičkom smislu, nego ona nutrina koju lice emituje.
Baš kao što zao čovek, koliko god fizički lep, postaje neminovno ružan oku posmatrača.
Dobrota, znanje i hrabrost su raskošni. Direktan spoj sa spoljnim, kao kad utaknete lampu u struju. Obasjaju.
Bravo, Mladosti. Kada ćete ustati i postaviti pitanja ako ne sada. Mladosti nije mesto u kladionicama.
Stoga, odgovarajuća fotografija.
L(ij)epi ljudi l(ij)epo misle.
A zatvoreni fakulteti otvoriše umove.