Ova Z generacija je brza, britka i nerasplinuta. Samim tim, s njima nema zezanja, ne podnose višak pitanja, prazan hod i priču bez pokrića. Pre par godina za rođendan dobijem od kćerke mogućnost da joj budem prijatelj na Instagramu. To vam valjda dođe poklon. Ne dô ti bog da napišeš komentar. Pakao.
– Je l’ vi to na Fejsu tako pišete?
– Ma, ne, ljubavi majkina, kakvi, ja ti tamo samo ćutim i čitam, nikad ništa.
Mislim se, mi tamo svaki komentar Tihi Don. Ako je ispod šest hiljada karaktera, ne računa se.
Sledeći nivo, nemoj da srcaš story, nema potrebe, ja znam, maminjiše, da se sve moje tebi sviđa, ne rasipaj energiju.
– Vi na Fejsu sve redom?
– Ma, ne, živote majkin, mi tamo samo reklame cio dan čitamo. Kažeš čekić, cio dan nam izlaze reklame čekića.
I tako ona stavi u story fotografiju. Dopadne mi se, kompoziciono baš dobro kadrirana. Na stolu, u činiji, parče nečega što ne razaznajem, čudne boje, nije valjda u februaru kupila jagode, povukla na baku, oduvek su mi bili suspektni ljudi koji kupuju voće van sezone. Ja radoznala, bog me ne ubio, ali me strah da mnogo pitam, staviće me na ‘restricted’. U tom trenu poslovno je u Njujorku, vidim umorna, komunikacija se odvija u vremenskim razlikama koje, naravno, redovno omanem. Ipak se odvažim da upitam, neizdrž u meni.
Stiže odgovor: grejo.
Sad već ne smem novo pitanje, skinuće me sa Instagrama. Metnem cvike i guglam.
Spanish dish…fruit…food…
Mexican dish….fruit….food…
Dish…fruit…food…
Kad sam mrtva pala od pretraga, napišem joj:
– Blagoš majci, ne bih da te uznemiravam, a šta je grejo?
– Maminjiše, sastanak!!!!!! Gužva!!!!!! GREJP! Otišlo mi slovo.
Posle pet minuta.
– Pošto te znam, jesi guglala?
– Ma, kakvi, odmah sam znala, kunem ti se!
Prilegnem i stavim obloge kô Šurda u onoj sceni kad veli: Samo sunce Grčke da me opet opali, da produžim život makar za pet dana, da me pomiluje onaj vruć vetar.