Na društvenoj mreži sam od početka. Naravno, ne oduvek istog pojavnog oblika, kao i svi morala sam definisati svoj, razmisliti šta je to u čemu vidim smisao i pre svega: čemu dajem vreme koje je sve skuplje.
Osim dobre pisane reči koja me postojano drži na mreži i za kojom tragam, jer sama od sebe naići neće, u jednom trenu, nakon mnogo grešaka koje su mi poslužile kao korisna lekcija, odlučila sam da, pažljivim filtriranjem, okupljam prijateljice koje prepoznaju snagu: podrške. Htela sam da vidim koliko smo istinski sposobne da se podupremo. Ne kroz floskule, stilski pedantno oblikovana pisanija, zvanične bedževe na reveru zvane feministkinje, nisam na tom fonu, već prava, pravcata podrška u javnom kontaktu. Pritom, ako su objave direktne, poticajne, tematizujuće, nema veće podrške od povezivanja, širenja kontakata, pridržavanja, oslanjanja i razmene. Time se anulira i potreba za povlačenjem po tamnom vilajetu koje iznuruje, umara, nalik na pražnjenje okeana uz pomoć jedne čaše /što ne znači da ono što se inboksom zove nema svoju svrhu za konkretnu situaciju/.
I znate gde se vidi rezultat, ta spona među nama? Kada se pojavi neko nov, ko ima druge pretenzije, kod svih nas naiđe na zid. Nema prolaz. I tu se priča završava.
Biti deklarativno feministkinja, a udariti rampu drugoj ženi kad god kompeticija proradi u nama, zove se prevara.
Pružiti oslonac drugoj ženi kad god nam se ukaže prilika, bez opterećivanja kvalifikacijama, veliko je kao vaseljena. Ta ruka je često za druge nevidljiva, ali osoba koja se na nju oslonila bez greške je oseća.
Skoro mi je jedna bliska osoba rekla – Ne shvatamo da smo zajedno nezadržive.
S obzirom na činjenicu da je i dalje mnogo problema, šta nam to govori? Moramo to osvestiti još više.
Egoisti to ne kuže. Kao što ne shvataju da svaki čin saplitanja izroni na površinu.
Budite podrška drugoj ženi makar ovde, videćete moć tog čina.
Uostalom, kao i u roditeljstvu, kvalifikacija roditelj ne čini nas roditeljem, već podrška koju detetu damo. Skupe patike za dete ne čine me majkom, već beskompromisna podrška koja detetu gradi samopouzdanje, osnovu bez koje je u svetu kakvo je danas, pa i oduvek, čeljade izgubljeno.
Skinimo bedževe sa pukim zvanjem bez pokrića, ali pokažimo delom. Ovo prvo bez drugog ostaje samo stilska figura.
Ne umišljajmo da smo kosmički književnici, prevodioci, pesnici, naučnici, ekonomisti, slikari i tako šire i da za druge nema mesta. Te krune umeju i da spadnu, pogotovo ako su nataknute hirovito.
Dugo sam radila u ženskom kolektivu: kao profesor, potom pisac udžbenika, prevodilac, publicista, a onda urednik. Poznajem puls žene. Sve ove profesije možete i u ženskom rodu, kako vam milo, jezik daje širinu, ne trpi skučenost, senzitivnost tu leži.
Niko nije nedodirljiv. Čovek je socijalno biće, može sam, ali ne i usamljen.
Često se setim svoje crnogorske bake kada bi videla arogantnu ženu: Viđi ovu, kā da joj je ona stvar poprijeko postavljena.
Ko jednom oseti moć podrške, ne pravi jeftine kompromise. Podrška nema rodnu odrednicu, ali ima sled stvari: podrške žena – ženi je kamen temeljac u onome što zovemo borba za prava. Od krova kuću ne gradimo. A čvrsta prijateljstva sa muškarcima posle dođu samo kao savršena kontrateža i drugačiji rakurs iz kojeg mi, žene, život sagledavamo možda jednostavnije.
Photo: Brescia, mart 2025, Natalija Kantar